Trubaci Obrenovac

Trubaci Obrenovac

trubaci obrenovac – 0628793356

trubaci beograd

Trubaci Obrenovac| Trubački orkestar je sastavljen od 9 članova, svaki od članova je zavoleo muziku još od malena i odljučio da se njome bavi i da od nje živi. Šef trubačkog orkestra Trubaci beograd Dalibor Salimović rođen je 03.08.1982. godine u Surdulici gde kasnije nastupa sa svojim trubačkim orkestrom i zasluženo dobija zvanje najboljeg orkestra Surdulice. Trubački orkestar Dalibora Salimovića funkcioniše više od 8 godina i za to vreme nastupao je u dosta gradova širom Srbije a i u inostranstvu. Neke od manifestacija na kojim su nastupali su Guča, Zlatna truba Balkana, Vlasinsko leto, Banatska truba i još dosta sitnijih manifestacija.

Istorijat srpskog trubaštva

Kada se zabožuri duša i srce razigra ljubavlju, sa obronaka Ovčara, Jelice, Čemerna, Golupca i Krstaca, sa obala Bjelice i Moravice, Gorušice i Dragačice devojački čedno i momački gorolomnički, zaori se milosno: ”Dragačevo, ružom ograđeno, pola ružom, pola bosiokom”.

Zaori – da ljubav ljubavno podari. Po toj nežanki, po guslarskoj epovanki i krajputaškim znamenima Dragačevo je prepoznatljivo u kulturi Srbije tromoravke…

Diljem zemljinog šara, na svim meridijanima, na svim kontinentima, najverovatnije i na Antarktiku, zna se da su Guča i Dragačevo trubačkom muzikom ovenčani. Truba se, zvučno i milozvučno, glasi i u najvećim svetskim metropolama, a fotosi trubača vinuli su se i u kosmos, gde su se njima drugovali kosmonauti. Uz sve druge, zastava Dragačevskog sabora trubača viori se od 2000. godine i na najvišem zemljinom vrhu – Mont Everestu, na Himalajima (8848 m). Tamo ju je odneo prvi Srbin – Dragačevac, Dragan Jaćimović iz Puhova. Modernim jezikom rečeno, Dragačevski sabor trubača jedan je od najglasovitijih srpskih brendova.

A… u svet je trubačka muzika krenula iz dragačevskih sela, preko Guče. Preko Dragačevskog sabora trubača, na kome se, punih pet decenija, jatimice okupljaju bogomdani muzičari – zlatni srpski trubači. Nekadašnje seljačko Dragačevo doživelo je snažan privredni i sveukupan prosvetno-kulturni razvoj posle 1950. godine, a Guča je dobila obeležje savremenog gradića, najviše u prvoj deceniji XXI veka, pre svega zahvaljujući Saboru trubača…

Vise o ovome na saborguca.info

Leave a comment

Your email address will not be published.